U našoj ponudi izdvajamo
Košnice za pčelarstvo standardnih tipova: Dadan Blatova košnica sa 10 i 12 ramova, Langstrot Rutova košnica, Fararova košnica, Rodna Voja i Eko Voja.
Dadan blat košnica
Košnica sa jednim telom visine 31cm, koje služi kao plodište i 2 polunastavka, spoljašnje visine 15,5cm, za smeštaj viška meda.Standardna košnica ima 12 ramova, ali je sve popularnija i DB košnica sa 10 ramova. Unutrašnje dimenzije rama su 420´270mm. Satonoša rama je dužine 470mm.Dubok ram omogućava dosta prostora za razvoj legla, deponovanje polenovog praha i meda. To je posebno pogodno za zimovanje. Medne kape mogu da budu visoke 10 pa i 15cm, što omogućava sigurno prezimljavanje, bez potrebe za intervencijama pčelara. Jedan ram sa obe strane napunjen medom teži 3 do 4kg. Kada ga pčele vrlo gusto prekriju, na njemu može biti do 300 grama pčela. Znači, plodište DB košnice može da prihvati oko 3,6kg pčela.Društva u DB košnici mogu jako dobro da se razvijaju u proleće i bez velikih intervencija. Ipak, dobro je još u jesen pčele ostaviti na nešto manjem broju ramova, npr. 10 pa u proleće eventualno izbaciti još neki ram sa lošijim saćem, koji je ostao sa malo meda. Tako će se stvoriti uslovi da mogu da se dodaju lepi izgrađeni ramovi ili satne osnove i plodište ispuni ramovima do bagremove paše. Kod jakih društava i u dobroj paši, to se obično dešava i ranije, pa je potrebno stavljati medišta u voćnoj paši. Društva koja nisu dovoljno jaka, pojačavaju se dodavanjem ramova sa leglom iz drugih košnica ili na neki drugi način. Obično se zamera DB košnici da se mora raditi ramom a ne nastavkom, da je društva teško odvratiti od rojenja. Međutim, rad DB košnicom nije komplikovan i ne zahteva mnogo intervencija pčelara. Popularna je i što su plodište i medište razdvojeni ne samo posebnim telima (to je slučaj i kod većine drugih košnica), nego i različitom visinom tela, pa je jasno šta pripada pčelama a šta pčelaru. .
Langstrot Rutova košnica.
To je košnica koja se sastoji od tri jednaka nastavka spoljašnje visine 242mm. Ram je spoljašnje visine 232mm a dužina satonoše je 480mm. To je za 1cm duže od satonoše DB rama, a po visini za 7cm kraće.U novije vreme, ustalilo se nekoliko načina gajenja pčela u ovim košnicama.Po jednom, dva nastavka se koriste za plodište i međusobno im se menjaju mesta. To je podsticajno za razvoj legla, a kao meru protiv rojenja posebno preporučuju umetanje trećeg nastavka sa satnim osnovama ili izgrađenim saćem između ta dva. Kada je društvo zazimljeno sa mngo pčela i hrane u gornjem nastavku, dobra matica već na početku proleća ispuni leglom gornji nastavak i spusti se u donji. To je vreme da se zamene mesta nastavcima i ako je potrebno kasnije, još jednom. Po takvom načinu pčelarenja, pčelinja društva bi trebalo da imaju pred bagremovu pašu najmanje dva puna nastavka pčela. Onda im se mogu dodati i po dva LR tela za medište. Prilikom pripreme društava za zimu, preporučuje se iznad plodišnog nastavka staviti nastavak sa zapečaćenim medom (15-20kg) a u čiju sredinu se stave 2-3 rama sa leglom odozdo i većom mednom kapom (ili bar ramovi sa velikom mednom kapom i praznim saćem ispod). Na taj način se obezbeđuje da ziimsko klube zahvati i gornji nastavak i da krajem zime ne ostane u donjem bez hrane.Treba napomenuti da takav način pčelarenja nije lako ostvariti i da se u praksi ipak najčešće mora raditi i pojedinačnim ramovima a ne nastavcima. To je najpre iz razloga što pčelinje zajednice nisu dovoljno jake i što nemaju velike zalihe hrane. Rad LR košnicom tada može da bude prilično komplikovan, posebno za početnike.Neki pčelari, pogotovu oni sa više košnica i u novije vreme, uvode i polunastavak kao deo LR košnice. Visine je 147mm (najčešći standard) i postavlja se iznad plodišta. Veći pčelari ispod njega stavljaju matičnu rešetku, da bi sprečili prelazak matice. Taj polunastavak služi kao rezerva hrane i medna kapa tokom zime. U proleće se može spustiti ispod plodišta i tada predstavlja izvor podsticajne hrane koju če pčele prenositi u plodište.Još jedan od mogućih načina pčelarenja se sastoji u razvijanju društva u proleće u plodištu od dva LR tela, a pred bagrem se stavlja matična rešetka iznad prvog nastavka i time ograničava matica.LR košnica se koristi i za pčelarenje sa dva pčelinja društva, koja se drže jedno iznad drugog, da pčele ne mogu da prlaze iz jednog u drugo. Pred bagrem se mogu spojiti a matica iz slabijeg se uklanja iili se sa njom formira rojić. Često se na početku unosa bagrema uklanja gornje društvo i tako izletnicama pojačava donje.
Fararova košnica
To je košnica kod koje su svi nastavci jednaki, bilo da se koriste kao plodišni ili medišni. Obično je sa 10 ili 12 ramova. Nastavci su visine od 155mm do 200mm. Plodište je u dva tela. Za sprečavanje rojenja, zamenu saća, umeće se ceo nastavak satnih osnova ili praznog saća između. U odnosu na LR košnicu, Fararova ima pogodnost plićeg nastavka, pa pčele brže zaposedaju dodate nastavke. To pogoduje da se ovom košnicama može uspešnije raditi nastavkom nego što je sllučaj sa drugim. Za zimovanje, na plodište od dva tela, ostavllja se pun nastavak meda.
Rodna Voja košnica
Spoljne mere nastavaka su 414x414x200mm, a unutrašnje 374x374x200mm, dok je žičana podnjača spoljne mere 414x414x80mm, a hranilica 414x414x60mm sa istim unutrašnjim prostorom za sirup kao i za ventilaciju 144x374x55mm. Krov je spoljne mere 470x470x100mm, a ramovi: satonoša 392x26x10mm, bočne 190x36x8mm i donje 360x16-26x6mm. Osim ramova svi sastavni delovi se sklapaju sa daskama 20mm. Ova košnica zbog svojih konstruktivnih rešenja ima jedinstven ram čija je dužina jednaka širini 10 ramova, a istovremeno i visina saća u ramu jednaka je polovini dužine ili širine 10 ramova. Ta visina rama u skladu sa idejom kompletnog pronalaska omogućuje stvaranje prave zamišljene vazdušne kocke ispod hranilice u 2 ili dve vazdušne kocke u 4 ukrštena nastavka, a istovremeno odredila je i visinu nastavaka od 200mm..veća proizvodnja meda od 20% do 70% istom tehnologijom u odnosu na ostale nastavljače. Lak i jednostavan rad - manipulacije većinom sa nastavcima, manje sa ramovima. Sigurno zimovanje sa manjom potrošnjom meda ( samo 8% hladnog vazduha prodire do klubeta u trećem nastavku ili 27% do klubeta u drugom nastavku ) i većom mednom kapom za oko 60 do 70% sa istom količinom meda u odnosu na LR, DB, Pološke, AZ i košnice dugih i dubokih ramova (zbog kratkoće i odgovarajuće visine rama med je pravilno lagerovan iznad klubeta po središnjim ramovima i dostupan klubetu.) Nema potrebe za dodavanjem pogače. Brzi prolećni razvoj, bolje održavanje temperature, površina iznad ramova 14dm². Idealno formiranje novih društava (u jednom nastavku 16.000 pčela.) Veća iskorišćenost materijala prilikom proizvodnje novih košnica, kao i stvaranje oplodnjaka (3 kom. u jednom nastavku) Veća mogućnost dobijanja sortnog meda (2 medna nastavka po 18 - 21 kg. iznad matične rešetke.) Stalno mobilno stanje društava i mogućnost iskorišćavanja više uzastopnih paša ( mala količina pčela lako održava veliko leglo u kvadratnom obliku i uvek veliki broj sabiračica, izuzetne fizičke moći jer su i one proizvedene u idealnim uslovima: obilje meda, polena i velike količine pčela, a leglo neveliko.) Najmanja mogućnost rojidbenog nagona - odgovarajuća starosna struktura pčela ( stabilna količina legala, više generacija dugovečnih pčela.) Sve zbog većeg broja manjih ramova. Sa istim radom održava se 100% više zajednica - izuzetna produktivnost u radu. Svi ramovi su isti (20 u ukrštenom plodištu i 20 u ukrštenom medištu) Idealna ventilacija sa ukrštenim ramovima kroz celu košnicu, sa 2 leta ( prvo na žičanoj podnjači , a drugo na uramljenoj matičnoj rešetci izmedju dva para nastavaka.) Rešenje za standardizaciju do novog boljeg rešenja. Prva nastavljača prilagođena najpre potrebama pčelinje zajednice, pa tek onda čoveku. Pčele se same zazimljavaju, nema preseljavanja legla i mnogih nepotrebnih otvaranja košnica. (Manja mogućnost zaraze sa parazitima.) Kada se uzmu u obzir i svi navedeni faktori može se povećati proizvodnja meda od 200 do 300%. Ova košnica u tako samo jedne normalne pčelinje paše u poređenju sa mnogim drugim navedenim košnicama LR, DB, AZ, Pološkama i drugim, postižu toliku razliku u prinosu da u potpunosti može da pokrije svoju nabavnu cenu. Zbog svojih konstruktivnih prednosti, nova košnica pruža mogućnost lakoće i zadovoljstva u radu. I kao prva Srpska domaća košnica nastavljača, nastala je na osnovu potrebe i nedostataka kod postojećih sistema košnica i kao proizvod više međusobno povezanih konstruktivnih i praktičnih rešenja.
Eko Voja košnice
Кошница Еко Воја је најмања кошница настављача која се користи код нас. Изумео је г. Војо Брстина из Новог Милошева и патентирао у Београду и Женеви.Спољне димензије су јој исте у основици, као и код Родне Воје, 414х414 милиметара, а спољна висина једног наставка је доста нижа од Родне Воје и износи свега 130 милиметара.Читава кошница има седам наставака мада је за рад обично потребно 6 наставака. У јакој паши потребан је и седми наставак.Унутрашње димензије једног рама кошнице Еко Воја су јој 344х107 милиметара и у њега када је потпуно пун стаје око килограм меда.Рад са овим кошницама је веома лаган и погодан је посебно за људе који имају проблема са кичмом а ко једном крене да ради са Еко Војом тешко ће се од ње одвојити. Још један од разлога дужег живота пчела у Еко Воја кошницама је и мало мање трошење младих пчела око спремања, неге и чишћења легла. Принцип пчеларења са кошницама Еко Воја заснива се у најкраћем у следећем.1. Друштво се развије најмање у четири наставка и са око 19 до 20 рамова са леглом. У том периоду док се не развију, друштва треба прихрањивати са шећерним сирупом (50-50) док се саће не изгради барем до четири наставка. Друштва не би требала да пређу снагу од 20 рамова са леглом јер може доћи до развоја нагона за ројење..2. Када друштво достигне ту јачину и изгради најмање 4 наствака саћа, мада је пожељно да то буде пет наставака, изнад првод наставка се ставља матична решетка. Сви остали настваци на кошници, изнад првог наствака који је на подњачи, су медишта.3. Први медишни наставак изнад матичне решетке не би требало цедити читаве године већ га остављати пчелама за сигурност и складиштење полена а касније и за зимовање.4. Све остале медишне наставке одмах по затварању меда треба цедити.5. Током године после јаке паше матичну решетку може, ко жели, подићи на неко време изнад другог наставка да друштво добије на бројности. Тако матичну решетку треба држати око 15 до 20 дана. Постоји и опција која се мени лично више допада, да се сваких 25 дана пребаци из плодишта које је само у првом наставку, по 3 до четири рама са затвореним леглом у други наставак а доље у плодиште испод матичне решетке уместо одузетих рамова са затвореним леглом додати сатне основе и изграђене рамове. На пример две сатне основе и два изграђена празна рама. Наравно водити рачуна да матица буде изолована док ово радимо како би остала првом наставку тј. у плодишту, које би у том случају преко целе године било у једном наставку.5. Кошнице Еко Воја зимују тако што им се матична решетка скине у периоду од 20 августа до 20 септембра, (зависно од климе) и постави на подњачу. Изнад се онда поставе два наставка са празним изграђеним саћем, увек укрштено, па онда наставак са пчелама и леглом, па изнад њих два наставка са медом. Пчеле одлично зимују у оваквом амбијенту.Пчеле у кошницама Еко Воја брзо пуне медишта јер су рамови мали и пчеле брзо затварају мед. Приноси који су постизали многи пчелари са овом кошницом су огромни и ако се прате савети г. Воја Брстине искористиће се свака па и најмања и најслабија паша.Са кошницама Еко Воја има нешто више рада и посла него са кошницама Родна Воја али је рад доста лаган јер су рамови и наставци мале тежине.Кошница је добила назив Еко Воја јер пчелар ако то жели може пустити да саме пчеле изграде сво саће. Само им је потребно поставити мало воска на врху сатоноше. Значи може се избећи и жица, мада је то доста тежи посао и није баш толико исплатив. По искуству разних пчелара са овом кошницом, најбоље је ипак стављати сатне основе, а ако неко жели еко систем производње воска, најбоље би било да барем прва два наставка са саћем пчеле изграде са сатних основа, а онда их, ако то неко жели, пустити их да саме раде остало. У супротном, може се појавити изградња хаотичног саћа. Иако могућност за еко пчеларење без жице постоји, ипак је најрентабилније и најсигурније стављати свуда сатне основе.По скромном личном искуству у раду са Еко Воја кошницама могу рећи да су ми се, барем за сада, ове кошнице показале као најбоље.
